| |
Београдски зоолошки врт је настао 1936. године. Основао га је тадашњи
градоначелник, индустријалац, господин Влада Илић. Свечано је отворен на
Петровдан - 12. јула.
Први становници врта су
били: лавови, леопарди, бели и мрки медведи, вукови, макаки и мангабеј
мајмуни, антилопе, биволи, зебуи, муфлони, јелени, срне, роде, ждралови,
паунови, фазани, сове, пеликани и папагаји.
Убрзо по отварању
Београдски зоолошки врт је постао једно од најомиљенијих места на које
су Београђани долазили. Више пута је угостио и чланове краљевске
породице Карађорђевић. Краљица Марија је са краљевићима Томиславом и
Андрејом време намењено разоноди често проводила управо у Врту, а млади
краљ Петар Други се приликом посета редовно интересовао за даље планове
и изградњу.
Када је формиран,
Зоолошки врт је заузимао простор нешто већи од три и по хектара, да би,
врло брзо, био проширен на седам, а затим, изградњом ресторана
"Калемегданска тераса" и припајањем једног дела Доњег града, чак на
нешто више од четрнаест хектара, и на тој површини је дочекао и Други
светски рат. Међутим, током Другог светског рата Врт је два пута
бомбардован: најпре 1941. од стране немачких фашиста, а затим и
савезника, 1944. године. Скоро цео животињски фонд је уништен. Због
разарања и драстично смањеног броја експоната, површина Врта се после
рата, нажалост, свела на око седам хектара, колико и данас заузима.
По казивању Дане
Савковић-Глигорић, чији је отац, Миодраг Савковић, био директор Врта у
то време, приликом бомбардовања 1941. станари околних зграда наивно су
поверовали да Врт неће бити мета бомбардера, па су листом похрлили да у
њему нађу уточиште. Али, бомбе су неконтролисано падале, па је у Врту,
нарочито у пећини у којој су данас склоништа за зебре и антилопе,
изгинуло много људи. Својим очима је видела и како многе животиње,
погођене бомбама, лете у ваздух. Посебно јој се у памћење урезала слика
слона разнетог на комаде. Многе животиње су тада побегле из разрушених
кавеза, а оне које су представљале опасност по околину, морале су бити
поубијане да би се спречила већа трагедија. Међу ретким које су
преостале налазили су се нилски коњ Буца и алигатор Муја.
Списак директора:
1) Александар Крстић (до Другог светског рата, 1936 - 1941)
2) Миодраг Савковић (за време Другог светског рата, 1941 - 1944)
3) Анте Тадић (1944 -?)
4) Милорад Лазаревић (? -?)
5) Милорад Меденица (? -?)
6) Радивоје Тричковић (? - 1986)
7) Вук Бојовић (1986 - 2014)
8) Гвозден Раденковић (2014 - 2015)
9) Србољуб Алексић (2015 - данас)
Извор: званични сајт
Бео зоо врта
(2017)
|
|
