| |
Sve je počelo 1970 godine kada sam nabavio prvi par papagaja - Tigrica.
Narednih 20 godina sam nabavljao, legao, menjao, sakupljao papagaje,
egzote, patke, zečeve ... upoznavajući odgajivače i prijatelje koji su
imali isti hobi. Tako se i rodila ideja da se otvori mali zoo park.
Krenuli smo u Opštinu da
to ostvarimo. Posle dužeg ubeđivanja sa opštinskim službenicima dobio
sam rešenje, ali ne za zoo park nego za trgovinu neprehrambenim
proizvodima. Nisam bio zadovoljan, ali tog momenta nisam znao kako da to
rešim. Nakon dve godine upoznao sam kolegu Milana Mirića koji je imao
registrovan zoo vrt u Kolutu, a to sam i ja želeo. Kopirao sam njegova
rešenja i krenuo u proces i ubeđivanje opštinskih službenika da otvorim
prvi zoo park u Sremu. Posle izvesnog vremena uspeo sam. Dobio sam
rešenje o otvaranju Zoo parka ”KOKI” u Inđiji, ul.Jovan Popović br.7, to
je moja roditeljska kuća sa ne tako velikim placem. Napravljeni su
bazeni, kavezi, adekvatni prostori i sve je to bilo brzo napravljeno.
Našli su se tu i jedan par majmuna, par konja ( Poni ), patuljaste koze
i dr.
U proleće 1995 god sam
shvatio da to nije to. Prostora je bilo sve manje a eksponata sve više.
Počela je potraga za novim prostorom koji bi bio dovoljno prostran,
pošumljen sa protočnom vodom. Dopao mi se prostor sa desne strane puta
za Novi Sad koji je ispunjavao uslove, ali nije imao bližu struju i bio
je dva i po kilometara od zadnjih kuća Inđije. Posle obavljenog
razgovora sa drugom Nikolić Slobodanom predložena mi je sledeca lokacija
preko puta Inđijskog bazena gde se nalazila jako ružno divlja deponija
pored puta. Taj prostor je bio idealan ali nije imao zelenila i bio je
mnogo prljav (stara kola, šporeti, građevinski šut pa čak i uginule
životinje). Dovoljno udaljeno od zadnjih kuća, a blizu da svi građani
mogu sa decom prošetati i provesti prijatno popodne ili vikend. Posle
nekoliko meseci od podnošenja zahteva za dodelu četiri hektara zemljišta
( neuređenog – pašnjak u mestu ) za izgradnju zoo parka “KOKI” pozvan
sam na sastanak u opštinu .
Uz zahtev za dodelu zemljišta predati su i saglasnosti od:
- Mesne Zajednice
- Aktiva Direktora Škola
- Saveza Sportova Inđija
- Omladinske Organizacije
- BG. Zoo vrt Dobre Nade …
Na sastanku je
prisustvovao gospodin Vuk Bojovići direktor Zoo Vrta “Dobre Nade“. Tada
su mi tadašnji čelnici opštine obećali da za par dana odgovore mom
zahtevu. Dobio sam pozitivno rešenje, (doduse ne za par dana) što mi je
bilo najvažnije.
Bio sam tada najsrećnije
DETE na planeti – ostvario se moj san. Krenuo sam u izgradnju nečeg sto
sam silno želeo. Svi problemi koji su nadolazili nisu umanjili moju
želju da uspem. Prolazili su dani, meseci a moj park je rastao kao
novorođenče.
Građani iz Inđije su
pružili podršku, pomagali koliko je ko mogao. Opštinska javna preduzeća
izlazila su mi u susret kada je to bilo potrebno. Svake jeseni i proleća
nabavka sadnica, sadnja celo leto i zalivanje, a zimskom periodu čuvanje
od snega.
Posle dve godine počinjemo sa ograđivanjem celog prostora, pregrađivanje
kanala, pravljenje brane i mostova.
U proleće 1998 prenosimo prve stanovnike zoo parka “KOKI“ i to:
- Labudove, bele i crne
- Karolinke
- Mandarinke
- Japanke
- Divlje guske i druge
1999. godine na ulasku u vrt napravili smo osvetljen parking prostor i
desno od kapije javni wc sa česmom za pijaću vodu, a sa leve strane
jednu prostoriju za ostavljanje alata i magacin za hranu. Ispred objekta
pravimo fontanu sa zlatnim ribicama i lokvanjima.
2000. godine montiramo novi mobilijar za decu. Kolege pritiču u pomoć i
prave kavez za majmune na ostrvu i do objekta kavez za pumu Artura.
2001 godine organizujemo prvu likovnu koloniju za 36 umetnika iz Srbije
koja je trajala deset dana. Započinjemo gradnju stambeno-poslovnog
prostora od 160m2. U rano proleće sledeće godine nastavljamo gradnju
stambenog objekta. U poslovnom delu je napravljena učionica od 50m2 za
radionicu dece i magacini za hranu.
2002 godine stavljamo ploču, radimo nastrešnicu i te godine smo imali
prvi moto susret motorista Inđije. Sve ovo se radi sa puno elana, volje
i ljubavi da bi Inđijska deca krenula nekim pravim putem i postali ljudi.
Ali te godine počinju problemi. Opština stavlja zabranu na dalju gradnju
ovog objekta jer nemamo dozvolu . I ako je objekat legalno prijavljen za
legalizaciju sa papirima koje su se mogle obezbediti, počinju pritisci i
pljušte rešenja o rušenju objekta. Ali to je rušenje jednog dečijeg sna
i želje da imaju svoj park, svoj prostor i da mogu nešto da nauče. U
međuvremenu sve ove godine mi zajubljenici za ovaj kutak prirode borimo
se, pišemo peticije ( u generalnom planu stoji da treba da tu bude ali
da se tačan lokalitet reši kroz detaljne planove bloka III ),
organizujemo razna druženja. Dolaze nam omladinci iz Evrope podržavaju
nas, deca iz crvenog krsta organizuju druženja, uzgajivači rasnih pasa
održavaju izložbe i niko ne može da veruju da nadležni nemaju sluha i ne
čuju molbu najmlađih da ovaj kutak treba njima. Starijim omladincima je
srušen teren ( osvetljen ) za košarku i mali fudbal da bi postavljena
balon hala ( privatna ) a oni nisu nikada dobili drugi.
2008 godine u mesecu avgustu potpisujem protokol sa predsednikom opštine
Inđije, obećavaju mi da će status vrta biti rešen do nove godine. Da će
opština dati novu lokaciju pod njenom ingerencijom, kao da će i vode u
kanalu biti stalno, da će vrt izgledati lepše i urednije. Nažalost deo
vrta je porušen, skraćen za jednu trećinu, a na tom prostoru nikla je
hala koja ni dan danas nije završena. Opština nije ispunila obećanja
koja mi je dala, zbog toga ja i dan danas pišem molbe i stojim pred
njenim vratima.
Neću odstupiti od svog
sna ni napustiti one koji sanjaju isti san i pored svih muka, iako vrt
nažalost nije ni nalik onome od nekada.
Ovde moji napori, da vrt opstane i bude još lepši ne prestaju.
Boriću tu bitku i neću odustati ne zbog sebe nego zbog onih kojima je
potrebna oaza i kutak gde će pronaći svoj mir.
Slavko Popović
Izvor: bivši zvanični sajt Zoo Parka "Koki" (2012)
|
|
